BY COOKIE 2009   - PRIPREMENJE, PROVERAVANJE, ČUVANJE RIBE Hemijski sastav i energetska vrednost mesa sveže i dimljene ribe: Pre svega, treba napomenuti da je meso riba veoma zdrava hrana, pogodna za ishranu dece, odraslih, zdravih i bolesnih. Smatra se univerzalnom namirnicom za ishranu zato što sadrži belanćevine visoke biološke vrednosti, vrlo malo masti, a obiluje mineralima i vitaminima. Hranljiva vrednost ribe uglavnom zavisi od vrste ribe, kao i od njene starosti, što doprinosi povećanju procenta masti. Veću hranljivu vrednost imaju ribe sa više belančevina, a manje masti i obrnuto. Kalorična vrednost ribljeg mesa zavisi, u prvom redu, od procentualnog sadržaja masti u mesu ribe, koji može biti, kod različitih vrsta veoma različit. Meso oslića ima 0,5% masti, a meso jegulje čak oko 21% masti. U poređenju sa drugim vrstama mesa, riba pripada "lakšim" kategorijama i približno je po kaloričnoj vrednosti jednaka sa govedinom. Riba je bogata belančevinama, zavisno od vrste , procenat balančevina se može kretati od 15% kod pastrmke, do 25% kod tunjevine. Sušena riba je daleko bogatija belančevinama, a jedinstven slučaj je sušeni bakalar sa 80%, što ga svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina. Belančevine ribljeg porekla su i izvanredne biološke vrednosti zbog dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristljivosti, čak oko 80%, što doprinosi stvaranju novih i regeneraciji istrošenih ćelija u ljudskom organizmu. Sveža pastrmkaOdnos masti i belančevina u mesu riba je daleko povoljniji nego u mesu životinja. Tako 1 gr. belančevina mesa ribe prati znatno manja količina masti, što ribu čini nezamenljivom u svim vrstama dijetetske ishrane, tim pre, ako se zna da meso ribe natrijumove soli sadrži samo u tragovima. Posebnu vrednost ribe čini obilje minerala koje njeno meso sadrži, a kojih nema u dovoljnoj količini u drugim vrstama namirnica. Pre svega treba istaći: fosfor, kalcijum, jod (naročito kod morskih vrsta), fluor i magnezijum. Količine i odnosi pomenutih minerala, naročito fosfora i kalcijuma, kao i prisustvo tzv. esencijalnih aminokiselina, neophodni su za normalan rast i razvoj, intelektualni rad i niz drugih vitalnih funkcija ljudskog organizma. Meso ribe, takođe je vrlo bogato vitaminima A, D i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovakav vitaminski sastav bitan je za regulaciju metabolizma. Vitamina C gotovo i da nema, ali se riba zato najčešće i priprema uz upotrebu limuna, koji joj, inače, znatno popravlja ukus, a bogat je i C vitaminom. Na kraju, želimo samo da podsetimo, na odavno poznatu činjenicu, da neki narodi koji u ishrani upotrebljavaju pretežno meso ribe, neuporedivo manje obolevaju od arterioskleroze i drugih bolesti srca i krvnih sudova, a testovi inteligencije kod ovih grupa ispitanika daju neuporedivo bolje rezultate, nego kod onih koji u ishrani retko upotrebljavaju ribu. Proveravanje kvaliteta ribe Ribe iza zagađenih voda, često su prvi, a nažalost i jedini pokazatelj da sa vodom u kojoj žive nešto nije u redu. U takvim slučajevima ribe se najčesće ponašaju dezorijentisano; plivaju pri samoj površini vode u krug, a ako nema dovoljno kiseonika sirom drže otvorena usta i škrge. Riblje meso lako poprima miris zagađivača. Smuđ, recimo, lako prima miris fenola i tada nije za upotrebu. Ukoliko su vode zatrovane kiselinama ili jakim bazama, škrge riba će biti izgrizene, krvariće, a usta će im biti čvrsto stisnuta. Čak i materije koje, same po sebi, nisu otrovne, kao otpaci klanične industrije (krv,koža,kosti i sl.) kada dospu u vodu, mogu prouzrokovati štetne posledice po ribu, jer će ove materije oksidisati vezujući velike količine kiseonika iz vode, pa će se ribe ponašati na već opisani način. Neke vrste riba mogu imati neugodan miris i zbog samog načina života. Šaran, na primer, vrlo često (posebno ako je jezerski, ili barski) miriše na mulj. Miris mulja se može odstraniti tako što će riba odstojati malo u blagom rastvoru sirćeta, ili, što je još bolje, što će jos živa riba odstojati u kadi, ili posudi u kojoj se menja voda oko 24 sata, pre nego što bude pripremljena. To je dovoljno da se riba "pročisti" izbaci algu i nečistoću, ako je tovljena, izgubiće i malo masnoće, što će je svakako učiniti ukusnijom. Proveravanje da li je riba sveža može se vršiti prema nekoliko pokazatelja. Riba je sveža kada su joj: 1. oči sjajne, pune i prozirne 2. škrge sveže crvene boje, sa poklopcima koji čvrsto zatvaraju škržnu šupljinu 3. koža, sjajna i prirodne boje 4. krljušt mora čvrsto da prijanja uz telo 5. meso mora da bude čvrsto i elastično na pritisak, odnosno, da se po prestanku pritiskanja vrati u prvobitni položaj 6. miris ribe treba da je karakterističan za svežu ribu. Ne sme biti neprijatan. Ako riba nije sveža, oči su joj mutne, škrge sivkastobele, krljušti se lako skidaju, meso je neelastično, a miris neprijatan. Ako je riba isečena, njena svežina se može proveriti i po boji mesa: meso sveže ribe koja nije više za upotrebu je šućkasto ili modro. Ako se prilikom čišćenja ribe rebra odvajaju od bokova, onda je to dobar razlog da ozbiljno proverite da li je riba sveža. Za nabavku ribe, pored ocenjivanja njene svežine važno je imati na umu jos nekoliko stvari: - Najbolje je nabaviti "ribu sezone", odnosno onu vrstu ribe koja se upravo u to doba godine lovi. - Meso ribe je najukusnije pre i između mrešćenja, a najslabijeg kvaliteta je za vreme mresta. Tu treba praviti razliku između ribe koja ima ikru i ribe koja ima mlečac. Riba sa ikrom je, za razliku od mlečca, napetog i tvrdog stomaka. Mlečac je daleko ukusniji od ribe koja ima ikru. - Starije ribe su tvrde i dosta masnije. Starenjem se kod svih vrsta riba povećava procenat masnoće u odnosu na proteinski sastav mesa ribe, što ujedno smanjuje i kvalitet. - U principu, grabljivice imaju ukusnije meso od mirnih riba. - Više se cene vrste riba koje imaju manje kostiju, iako i ribe sa dosta kostiju mogu imati vrlo ukusno meso.   Čuvanje ribe do pripremanja Najbolje je nabaviti još živu ribu, tada nema nikakve sumnje da je ona i sveža, što ne znači da ne treba proveriti da li nije eventualno boravilia u zatrovanim vodama, kako smo to već opisali. Do samog pripremanja, riba se može čuvati živa, u posudi u koju stalno dotiče sveža voda - i to je najbolji i najsigurniji način. Ako se, iz bilo kojeg razloga, riba ne može održati u životu, a želi se pripremati i sutradan, treba je očistiti, izvadtiti utrobu, namočiti u vinsko sirće, pa zatim uviti u čistu salvetu ili krpu. Umesto krpe, mogu poslužiti i posušeni listovi zelene salate. Staviti u porculanski sud, pa u hladnjak. Ako riba treba da stoji 3 do 4 dana, a ne želimo je zamrzavati, treba joj još dok je živa u usta staviti polovinu zemičke koja je prethodno natopljena u belo vino, pa blago oceđena.   Važan je način pripreme Pored zastuplenosti u jelovniku, važan je i način pripreme ribe. Savetuje se priprema na grilu ili pečenjem u rerni na masnoj hartiji, a prženje i pohovanje nisu dozvoljeni. Sadržaj mineralnih materija u ribi sličan je sadržaju mineralnih materija u mesu, osim značajno većih količina kalcijuma koji se nalazi u kostima. Zato je korisno da se prilikom pripreme odstrane samo kičma i krupne kosti, a da se riba jede zajedno sa sitnim kostima kao odličnim izvorom kalcijuma. Na primer, sampleti ribu zajedno sa sitnim kostima i uz dodatak začina napraviti ukusnu i zdravu paštetu.   Riba je lako kvarljiva Veoma je važno znati da zbog visokog sadržaja vode, belančevina i nezasićenih masnoća ribe lako podležu dejstvu mikroorganizama i brzo se kvare. Ribu koju kupite svežu treba da pripremite i pojedete istog dana, a do pripreme čuvate u frižideru (najduže jedan dan) u odgovarajućoj ambalaži (najbolje staklenoj sa poklopcem). Ukoliko je zamrznete, možete da je čuvate i do šest meseci u zamrzivaču na temperaturi od -18 stepeni.