BY COOKIE 2009 Drina Drina je poznata kao najlepsa i najcistija planinska reka na  Balkanu sa velikim populacijama mladice, lipljana i mrene.  Sve tri vrste upravo u Drini dosezu maksimalne velicine.  Kanjon Drine čija je dubina 700-1000 m predstavlja drugi  kanjon po ovom parametru u Srbji i Crnoj Gori posle  kanjona Tare ( 1300 m ) i treći u svetu posle kanjona  Kolorada ( 1800 ) koji se nalazi u SAD.  U svom toku reka Dina je najatraktivnija za ribolov na  opstini Bajina Basta. Dokaz za to su ulovljeni kapitalni  primerci ribe mladice-dunavski losos na vestacki mamac  (vobleri-treperece varalice). Najbolje vreme za lov mladice je novembar Kućica na  Drinido januara.  Pogled na reku Dinu sa puta Perućac - MitrovacPored mladice jako je atraktivan lov  lipljana na vestacku muvu (flajing fising) (2560 gr ulovljeno do sada). Ta izuzetna  riba  nalazi se u kapitalnim primercima samo u rekama izuzetne cistoce kao sto je Drina.  Osim ribolova na Drini takodje je atraktivno I  jezero Perucac koje je staniste kapitalnih  primeraka soma (I do 60 kg) Tara Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park proglašen od strane Narodne  skupštine SR Srbije, a danas njime gazduje JP Nacionalni park Tara i  ohuhvata 19.175 ha. Tara je proglašena nacinalnim parkom pre svega jer  spada u red najšumovitijih planina Evrope ( 75% ) i što veliki broj reliktih i  endemičnih biljnih i životinjskih vrsta na njoj imaju prirodno stanište.  Posebno su značajne one biljne vrste koje su uspele da na Tari prežive i  ledeno doba ( Tara u to vreme zbog vlažne klime imala ulogu pribrežišta ).  Postoje i predlozi da UNESKO uvrsti Taru sa kanjonom Drine i lovištima ‘’  Sušica ‘’ i ‘’ Kamenica ‘’( lovišta se nalaze u Republici Srpskoj ) u Spisak  svetske kulturne i prirodne baštine, kao posebnu zonu zaštite izuzetnih  lepota i značaja. Direktor Evropske  federacije za zaštitu nacionalnih  parkova, dr Etkin Klark, prilikom  jedne svoje posete Tari 1996.god.  izjavio je: ‘’ Ako na Zemlji postoji  raj, onda je to ovo ‘’!  Ovde treba napomenuti da  planinarenje kao i lovni turizam  pruzaju kompletnu sliku  mogucnosti ove planinske lepotice.  Na Tari su izgradeni mnogi putevi,  asfaltirani, sa nesto nedovrsenim  utabanim i cvrstim makadamom  putevima. Ovakav putni cvor pored  jezera na Peruccu, zatim po  Mitrovcu pa sve do Kadinjace preko Kremne, omogucuje prijatan boravak,  obilazak svih lepota, kao koriscenje lova i ribolova. Ovde treba napomenuti  jezera i brane: brane Kruscica, na reci Belom Rzavu odakle je izgraden  savremeni vodovod koji napaja celu Taru, zatim iduci levom stranom stize se  do Zaovina gde je u blizini jezero. Iako je covek vec vekovima prisutan na  planini Tari, sacuvana je priroda u celini. Nije se gradilo, vec ostavljalo  prirodi, obnavljana je suma, sacuvani su njeni kvaliteti, koji danas daju  itekako dobre uslove za zivot uz zdravu hranu, zdravu vodu, cist vazduh, pa  ako je to samo i za godisnji odmor.   Bajina Bašta Predeo u Zapadnoj Srbiji naslonjen na reku Drinu, u kome dominira planina Tara, pokatkad nazivaju i racanskim krajem. Ovo podrucje sa 37 naselja i 29 mesnih zajednica, odredjuju administrativne granice opstine Bajina Basta. Nekada preiferni i poluzatvoreni region od preko 670 kvadratnih kilometara sa 30.000 stanovnika, vremenom je postao znacajan centar sumarstva, elektroprivrede i turizma Srbije. Manastir RačaBajina Bašta - stadionNajizrazitije vrednosti ovog kraja u turistickom smislu su: planina Tara sa nacionalnim parkom, reka Drina sa kanjonom prema Visegradu i akumulacionim jezerima Perucac i Zaovine, kulturno- istorijski spomenici: Manastir Raca (XIII vek), crkva brvnara u Dubu (XVIII vek), Solotuski grad (srednji vek), praistorijski lokaliteti i savremena spomen obelezja sa bogatom turistickom infrastrukturom.